foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
ПЕТАК 28.06.2019. – 18.00 часова СВЕЧАНА ДОДЕЛА ПОХВАЛНИЦА, ДИПЛОМА И НАГРАДА (КЊИГА) НАЈУСПЕШНИЈИМ УЧЕНИЦИМА Детаљније у секцији Новости

ОШ "Ослободиоци Београда"

Ove godine proslava Sv.Save je bila posvećena plejadi velikana koji su svojim delom i postignućima pokazali da su pravi sledbenici Sv.Save, a koji su prošle godine napustili kulturnu i akademsku scenu.
SRPSKI PESNICI DVADESETOG VEKA PRIZIVAJU SAVIN DUH

, SKUPLjAJU SAVIN PEPEO, SAVINE KOSTI VEZUJU U KRST. TIM KRSTOM DIŽU IZ KLONUĆA SRPSKI NAROD. DIŽU GA U ZELENILO , U RAST, U HRAST- KOJI ĆE NEPOGODI DA ODOLI.
TAKO KROZ VEKOVE JESTE- I NEK BUDE!
OBELADANILI SU SVEVREMENO PROPADANjE, ALI SE NISU OBESHRABRILI.

ISPRIČALI PRIČE O LjUDSKOJ PRIRODI U SVOJIM DELIMA.

SVAKO VREME UČITALI.

UTKALI NAŠ MENTALITET I KULTURU U SVOJE KNjIGE, SLIKE,IGRE I MUZIKU.

IŠČAŠENO DRUŠTVO PRETOČILI U ALEGORIJU I METAFORU.

NjIHOVIM NESTANKOM SMO SAMOPOVREĐENI.

(Miodrag Pavlović o Sv. Savi) „Jesi li nevidljivom sličansrodan bićima što se vide samo u duhu?Ili te gospodar svemira poznaje po telu i po tlu od kojeg si sazdan?Da li si predodređen znanju?RAdoznao da preuzmeš sve što se prenosi njegovim dlanom. ALi dlan se pokreće jednom malom rukom“.
Miodrag Pavlović Pesnik, pripovedač, esejista, dramski pisac, prevodilac iantologičar,akademik SANU.
Imao je vodeće mesto u modernoj srpskoj poeziji počev od već kultne knjige „87 pesama“ čije je objavljivanje 1952. označilo definitivni raskid njega i njegove generacije sa nametnutim dogmama u stvaralaštvu.
Sastavio je nekoliko antologija poezije.Njegova poezija i eseji su objavljeni na svim evropskim jezicima i nekoliko orijentalnih jezika.
Zastupljen je u prvoj antologiji moderne srpske poezije na nemačkom jeziku koja je izašla 2004.godine. Ova antologija se zove „Pesma pomera brda“ premajednom stihu Miodraga Pavlovića. 1960. je postao dramaturg u Narodnom pozorištu u Beogradu. Dobio je mnoge nagrade.

Početak pesme
Jedna je žena prešla sa mnom reku
po magli i mesečini,
prešla je uz mene reku
a ja ne znam ko je ona.
U brda smo pošli.
Kosa joj duga i žuta,
bliska u hodu njena su bedra.
Napustili smo zakone i rođake,
zaboravili miris roditeljske trpeze,
grlimo se iznenadno,
a ja ne znam ko je ona.
Nećemo se vratiti krovovima grada,
na visoravni živimo međ zvezdama,
vojske nas neće naći,
ni orlovi,
ispolin jedan će sići među nas
i nju obljubiti
dok ja budem gonio veprove.
I deca će naša u dugim pesmama
pričati o početku ovog plemena
poštujuć begunce i bogove
koji pređoše reku.

Predrag Palavestra bio je srpski književnik, istoričar književnosti i redovni članSrpske akademije nauka i umetnosti[1] i Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine. Radio je kao direktor Instituta za književnost i umetnost u Beogradu. Član je Krunskog saveta i Upravnog odbora Fonda Kraljevskog Doma Karađorđevića.
Sam je kazao da njegovo javno delovanje nije bilo političko nego građansko i donekle prosvetiteljsko. Držeći se svojih visokih merila, s trezvenošću i razboritošću opominjao je da u „svet budućnosti Srbe neće dovesti ni hrabrost ni pokornost, nego civilizacijski preobražaj i njihova izjednačenost sa prosvećenim delom čovečanstva”. Verovao je da je „književnost moguća samo kao slobodan i autonoman čin”.
Književnica i akademik Svetlana Velmar Janković,redovni član SANU, studirala je francusku književnost. U srpsku književnost ušla je romanom „Ožiljak”, pripadajući generaciji koja se u vreme previranja različitih pravaca zalagala za osvajanje veće slobode u umetnosti.
Svetlana Velmar Janković je u svojoj prozi oživela zbivanja iz srpske istorije, od zaborava sačuvala iščezlo srpsko građanstvo.
Romani Svetlane Velmar Janković su ovenčani nagradama , a u dramama Svetlane Velmar oživljene su sve protivrečnosti kneza Mihaila i Stefana Dečanskog.
„Priče o Stefanu Dečanskom, kao i o Stefanu Nemanji, Rastku Nemanjiću, caru Dušanu, knezu Lazaru, ali i omiljenom despotu Stefanu Lazareviću, kao dar svom unuku i pokolenjima mladih za sećanje na istoriju, uobličila je u „Knjizi za Marka”.
ODLOMAK IZ “KNJIGE O MARKU”“Decak se bojao vukova.Urlikali su nocu, iz suma oko grada –tvrdjave u kojoj je ziveo. Grad se zvao RAs , a decak Rastko. Dok ih je slusao kako zavijaju decaku je izgledalo da su veoma blizu, da ce caskom stici pod kulu u kojoj je na samom vrhu, spavao sa svoja dva brata, Vukanom I Stefanom….
(iz knjige Svetlane Velmar Jankovic “ Knjiga za Marka”, pripovetka “Zlatno jagnje”)
Pisac Mladen Markovje bio dugogodišnji novinar Radio-Beograda i izuzetan književnik, dobitnik najuglednijih domaćih priznanja za prozno stvaralaštvo -Ninove i Andrićeve nagrade.
Markov je pripadao onim piscima koji su na književnu scenu Srbije prvo stupili poezijom, a potom putopisno-reporterskim pripovetkama.
Autor je istorijskog romana o sudbini srpskog naroda u Ugarskoj na početku 16.veka „Smutno vreme”, a objavio je i roman “Ukop oca”, za koji je 2002. godine dobio NIN-ovu nagradu. Žiri je roman tada svrstao među najbolje napisane u proteklih pola veka na srpskom jeziku.
Jovan Ćirilov je bio jedna od poslednjih renesansnih ličnosti naše kulturne scene
Teatrolog, dramaturg, dramski pisac, diplomirani filozof, pesnik, esejista, romanopisac, prevodilac, leksikogaf, erudita, osnivač i umetnički direktor Bitefa, dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta...

Hroničar društva i teatra, "modernista u stalnom ratu sa konvencijama" - odavno je stekao mesto među najznačajnijim ličnostima srpske, jugoslovenske i evropske kulture.
Tokom najblistavijih godina Bitefa (pa sve do poslednjih dana) obilazio je svet i kao izuzetan poznavalac pozorišnog života u Beograd dovodio najveće ansamble i reditelje svoga vremena

“ Ne spadam u vrstu ljudi koji će reći kako je danas sve pogrešno. Svako vreme ima svoje mane i vrline.Sveta dužnost intelektualaca je da se bore protiv svake vrste primitivizma i isključivosti“.

Dobrica Ćosić pisac, esejista, političar, romansijer,redovni clan SANU, jedna od najznačajnijih figura srpske istorije i književnosti druge polovine 20. veka. U književnost ulazi 1951. godine sa svojim prvim romanom Daleko je sunce, prvim modernim romanom o jugoslovenskoj revoluciji. Roman je preveden na tridesetak jezika. Dobitnik je Ninove nagrade dva puta ,za romane Koreni i Deobe.

Dela Dobrice Ćosića prevedena su na tridesetak jezika, a svi romani prevedeni su na francuski gde su dobili najveće pohvale.
Bio je prvi predsednikSavezne Republike Jugoslavije od 1992. do1993. godine.

ODLOMAK “Deobe”:
Milion nas je ovde , gospodine...
Mi smo ceo narod , i naše malo selo sada, ovoga dana, postalo je cela zemlja.
Istinu govori , gospodine, zar ne vidite kolika je svetlost zemlju obasjala?
Kad je dan bio ovako blista i svetao kao ovaj?
Pričajte dalje.
Smejte se , pevajte!
Pevajte, devojke, govorite mu naše najlepše reči (svi učesnici šapuću ove reči a samo se pojedini glasovi izdvajaju):
ZORA
ŠUMA
NEĆU
LIVADA
HLEB
OČI

Timoti Džon Bajford
Reditelj i scenarista Timoti Džon Bajford, čovek koji je zaslužan za nastanak kultnih emisija za decu “Nevena”, Poletarca”, “Babinog unučeta”, “Nedeljnog zabavnika”, “Tragom ptice dodo” kaže da za njega “dobra dečja serija mora da bude porodična serija”.
Englez koji je napravio najbolje dečje emisije na ovom prostoru i za koga kažu da je na najlepši način protumačio stvaralaštvo Jovana Jovanovića Zmaja.
Nikola Simić
Srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac Nikola Simić, dobitnik Sterijine nagrade i tri godišnje nagrade JDP-a. Dobitnik je i Srebrne arene u Puli i nagrade za životno delo na filmu, "Pavle Vuisić".
Igrao je u mnogobrojnim filmovima i TV-serijama.Proslavio se ulogom Mite Pantića u filmskom serijalu "Tesna koža". Glumio je u TV-serijama "Srećni ljudi“, "Porodično blago“ , "Agencija za SIS“, Ljubav, navika, panika.
Predstava "Buba u uhu" prvi put je izvedena 1971. godine, na repertoaru JDP nalazila se više od 40 godina i imala je blizu 2.000 repriza.
Poznat je i po tome što je sinhronizacijama crtanih filmova na srpski "pozajmljivao“ glas Dušku Dugoušku, Mikelanđelu i Sekaču u Nindža kornjačama, Megatronu, Blustriku i Čipu Čejsu u Transformersima.
Marija Crnobori
Žan-Pol Sartr joj je napisao: „Gospođi Crnobori sa zahvalnošću što je htela da ponekad ne bude Fedra, da bi bila izvrsna Ines”.
ČOVEK mora imati svoj sklad - rekla je u jednom razgovoru Marija Crnobori koja je tokom celog dugog i plodnog života, istinski živela u skladu sa sobom i drugima.
Njena Jokasta, Klara, Regana, Lukrecija, Hali ušle u srpsku pozorišnu antologiju, a sama Marija Crnobori u teatarsku legendu. Knjigu, odnosno zbirku eseja „Životić” završila je i predstavila javnosti čak u 93.godini života.
Srpski slikar Sava Stojkov
Bio je jedan od najpoznatijih jugoslovenskih slikara, a vojvođanska priroda i ljudi predstavljali su središnji motiv njegovog slikarstva.
Dobitnik je Velike nagrade bijenala u Milanu, Nagrada Prvog bijenala jugoslovenske naivne umetnosti u Svetozarevu, a nagrade u Veroni dva puta.
Njegovo slikarstvo, kao što ističu brojni likovni kritičari i teoretičari, osniva se na čistom i preciznom filigranskom radu, i odišu mirnoćom i tišinom.

Bora Todorović
Bora Todorović bio je bio srpski filmski i pozorišniglumac.Brat je glumice Mire Stupice i otac glumca Srđana Žike Todorovića.
Najdužu glumačku etapu imao je u Atelje-u 212 u Beogradu i ostvario je uloge u predstavama: "Arsenik i stare čipke", "Sprovod", "Krmeći kas", "Razvojni put Bore Šnajdera", "Kape dole", "Druga vrata levo", "Mrak i šuma gusta", "Pseće srce", "Radovan III", "Maratonci trče počasni krug", "Čudo u Šarganu", "Audijencija Vernisaž", "Veština", "Povratak".

U Zvezdara teatru igrao je i igra u predstavama: "Mrešćenje šarana", "Pazarni dan", "Lari Tompson-tragedija jedne mladosti", "Povratak".

Mirko Đorđević jedan je od retkih putokaza ka istini i pozitivnim stvarima i zato možemo reći da nam je on zapravo došao iz budućnosti.
Bio je sociolog religije, analitičar, esejista, prevodilac i vjerovatno najbolji poznavalac crkvenih prilika u Srbiji.
2007. godine mu je dodeljena nagrada „Konstatin Obradović“. 2008. je dobio novinarsku nagradu „Dušan Bogavac“, koju Nezavisno udruženje novinara Srbije dodeljuje za etiku i hrabrost.

2019 Copyright ОШ Ослободиоци Београда Rights Reserved