foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
Погледајте у секцији Углед школе извештај са угледног часа "Светлост"

ОШ "Ослободиоци Београда"

U godini kada se obeležava 73 godine od početka pisanja dnevnika i 70
godina od smrti Ane Frank, Beograd dobija novu pozorišnu verziju jednog od
najčitanijih dnevnika na svetu!
Predstava „Dnevnik Ane Frank“ je realizovana u saradnji Studio Centra i Ustanove kulture
„PALILULA“, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

Jedan od osnovnih ciljeva
postavljanja ovog komada na scenu je edukacija mladih ljudi o stravičnim stradanjima nevinih
ljudi tokom II svetskog rata, jer poslednja istraživanja govore da mladi u Srbiji veoma malo znaju
o tome. Iz tog razloga u ceo projekat se uključuje i Muzej grada Beograda, koji školama nudi
mogućnost obilaska Muzeja banjičkog logora uz stručno vođenje prilagođeno uzrastu učenika.
Pozorišna predstava „Dnevnik Ane Frank“ šalje mnogo dublju poruku od one koju možemo da
otkrijemo u prvom trenutku. Ana je devojčica koja ne prestaje da mašta čak ni kada njeno
prerano sazrevanje, na koje je život naterao, počne da je transofrmiše iz deteta u zrelu osobu.
Ona je simbol jednog vremena, jednog stradanja i jedne tragedije koja je zauvek promenila ovaj
svet. Njen duh i dalje živi među nama i opominje da je ljudski život, ma čiji bio, vredniji od bilo
čega.
„I pored svega, ja ipak verujem da su ljudi zaista dobri u svojim srcima.“ Ana Frank
Učenici šestog i osmog razreda su u pratnji nastavnika srpskog jezika i istorije posetili ovu predstavu u UK”Palilula”.

Učenici   šestog   I   osmog   razreda   su   posetili   I   pozorište   “Duško   Radović”   gde   su   gledali
predstavu "Tinejdž klub / Istine o odrastanju" ,realizovanu u okviru projekta "Budućnost"
pozorišta   Upsalla   Stadsteater   iz   Švedske   i   Malog   pozorišta   "Duško   Radović".   Projekat
"Budućnost" započet je 2005. godine i deo je šireg projekta pod nazivom "Na periferijama
Evrope", pod pokroviteljstvom Švedskog instituta.

 Ljubav, škola, prijatelji, odnos prema  odraslima. Pritisak  većine - potreba da  se
bude kao i svi ostali iako se istovremeno razvijamo u jedinstvenu ličnost. Emocije
trepere, kako na površini kože, tako  i duboko ispod  nje. Činimo stvari, govorimo
stvari,   mislimo   misli   za   koje   verujemo   da   niko   na   svetu   pre   nas   nije   pomislio.
Muzika se doživljava „na život i na smrt”.


O piscu
Nikola Zavišić je pozorišni reditelj i pisac. Magistrirao je na katedri za alternativnu i
lutkarsku režiju na Pozorišnom fakultetu Akademije lepih umetnosti u Pragu. Bavi se
raznovrsnim sadržajima u lutkarskom, dečijem i pozorištu za odrasle u Srbiji, Crnoj Gori,
Češkoj, Holandiji itd.
Reč pisca
Uopšte   mi   kao   autoru   teksta   nije   lako   da   ukratko   objasnim   njegov  nastanak.   U
procesu   pisanja   bio   sam   više   od   dve   godine.   Zadatak   mi   je   bio   da   napišem
dramsku formu na osnovu iskustva koje sam stekao družeći se i radeći sa decom iz
osnovne skole "Filip Višnjić" sa Karaburme. Oni su mi direktna inspiracija za tekst
čiji scenski život upravo pratite. Proveo sam sa njima jednu i po školsku godinu i
dovoljno im se približio da sam imao sreću da me upute u svoje živote, probleme,
dileme i  ideje.  Uporedo  sa  tim druženjem  rastao je  i  razvijao   se   ovaj   tekstualni
mozaik   koji   predstavlja   suštinu   onoga   što   sam   saznao   o   toj   deci.
Jumpstyle
Džampstajl.
Stil plesa koji uključuje skakanje i bacanje nogu napred i nazad u ritmu muzike.
Muzika   se   obično   sastoji   od   neke   vrste   plesa   uz   dodatak   glasnih   bas   bubnjeva.
Trenutno   je   hit   u   Holandiji   i   Belgiji.   Poreklom   je   iz   Belgije,   evoluirala   je   iz
„hakena“  koji  se  takođe  sastoji  od  udaranja   i  šutiranja   u  vazduh.  Džamp  stil  se
može   smatrati   lakšim   oblikom   hakena,   ali   razvio   se   u   poseban   stil.
Termin džampstajl koristi se i za muzički žanr (podžanr tehna, koji se prepoznaje
po jakom  ritmu  i razigranim melodijama) i  za  tip  plesa koji se obično izvodi uz
ovaj stil muzike. U ranim danima džampstajla, mnogi su ga razvrstali kao sporiju
varijantu hardkor tehna, ali od tada je učvrstio svoj položaj zasebnog žanra.

2019 Copyright ОШ Ослободиоци Београда Rights Reserved